Kako putovati za sitn(ij)e novce

Monday, July 7, 2014

Post on travelling on the cheap in English here.

Moram da priznam da mi je neobično da pišem blog post na srpskom - osećam se kao da pišem mejl. :) Ovo će zasad biti jedini post na srpskom, a za njega sam se odlučila zbog specifične teme - mislim, mogu ja da pričam o jeftinom putovanju iz Beograda na engleskom, ali malo je besmisleno.

U svakom slučaju, ideja za ovo mi je došla preko komentara na blog post o Varšavi: "Svaki put kad čitam tvoje tekstove, uvek me zasvrbe tabani i dobijem želju da se spakujem i otputujem negde iste sekunde." Kao što sam već napisala u tekstu na engleskom, sa sve objašnjenjem zašto je tako (na srpskom, nažalost, ne moram da objašnjavam - sve znamo), autorka ovog komentara najverovatnije mora da iskulira svrab u tabanima i sačeka da prođe. Meni je zbog toga žao, jer je generalan stav u Srbiji da su putovanja luksuz - a ne mora da bude tako. Upravo s više mogućnosti za putovanja, koje sam dobila kao student u inostranstvu, malo sam korigovala svoj pogled na putovanja, i mislim da je moguće putovati čak i iz Srbije a da to ne bude strašan udar na budžet. Naravno, nemoguće je očekivati da ćete otići negde i da to vaš novčanik neće ni osetiti, ali uz nešto štednje ovde, nešto pametnih izbora onde - možete se naći u Parizu preko vikenda, a to je nešto. :)




Odabir destinacije
Ako vam se ide na isključivo jedno jedino mesto, ovu stavku možete da preskočite. S druge strane, ako vam se samo ide, to što to deluje kao muka možete lako iskoristiti kao prednost - prosto odaberite najjeftiniju opciju, ili bar jednu od jeftinijih. Ovde moram da naglasim da to ne znači nužno i najdosadniju ili najbezvezniju opciju. Naravno da bi bilo super videti velike evropske metropole ili se brčkati na plažama Ibice, ali ima i drugih interesantnih destinacija. Ideja: zašto ne srpski gradovi? Jeste li nekad bili u Nišu, Kragujevcu, Subotici? Šta je sa Zlatiborom? (Tamo sam bila samo jednom, ali dovoljno da kažem da obožavam Zlatibor!) Tarom? Banjama? Meni je, na primer, žao da priznam da nisam prokrstarila Srbiju uzduž i popreko - a nisam. Stalno se hvalimo kako imamo divnu prirodu, što je onda ne bismo čekirali? Ako pak već jeste, ili biste prosto voleli negde dalje, mislim da i komšiluk ima šta da ponudi - ljudi hvale Transilvaniju, Ohrid, Budimpešta nam je relativno blizu, Zagreb je jako lep, kao i cela hrvatska obala, o Plitvičkim jezerima da ne pričam, ja lično jako želim da idem u Sarajevo... To je upravo ono korigovanje koje sam pomenula - što više stvari vidite, to više shvatate da je baš svašta vredno da se vidi. Trenutno ne postoji nijedno mesto na svetu na kom nisam bila, a ne želim da idem. S dolaskom WizzAira od pre par godina postale su nam dostupn(ij)e i neke evropske zemlje. (Šmrc, doduše, za ukidanje linija ka Briselu i Oslu.) Tako nam se iz Beograda nude Pariz i Bazel-Miluz u Francuskoj, Dortmund i Minhen u Nemačkoj, Ajndhoven u Holandiji, Stokholm, Malme i Geteborg u Švedskoj, Larnaka na Kipru i London u UK. EasyJet, još jedna low cost kompanija, leti do Ženeve u Švajcarskoj i Rima i Milana u Italiji. Ako ste raspoloženi da se iscimate, iz Temišvara Wizzom možete leteti do Barselone, Madrida i Valensije u Španiji, Milana, Bolonje, Barija, Rima, Napulja, Peruđe i Venecije u Italiji, a iz Budimpešte je ludilo gde sve lete low cost kompanije.

Ako vam je baza neka druga, a ne Beograd, obavezno čekirajte Skyscanner. Ja ga koristim uglavnom da nađem najjeftinije letove, a i za maštanje gde bih mogla za vikend. :) Kako za maštanje? Tako što upišem svoju bazu (Berlin), destinaciju ostavim praznu, i stavim datume koji mi odgovaraju. I on mi izlista sve moguće destinacije za te datume, naravno, od najjeftinije do najskuplje! Mnogo kul kad, na primer, možete da odete isključivo u petak uveče i vratite se isključivo u nedelju uveče, a nije vam mnogo bitno gde ćete zapravo pobeći. Isto radi i ako, na primer, imate destinaciju, ali vas zanima kad je najjeftinije stići - prosto stavite ceo mesec za odlazak, ceo mesec za povratak, i izlista vam cene po danima. Sjajna stvar.

Ako vam nije previše bitno gde idete, odnosno, imate listu zemalja u koje biste putovali, moj savet je da uvek birate onu za koju ne treba viza. Ili bar za koju je viza smešno jeftina. To znači, na primer, bilo koja EU zemlja, dok je UK ipak još uvek za izbegavanje - oko 100 evra za vizu ne spada baš u opis jeftinog putovanja, ma koliko dobro prošli s avionom i smeštajem. No, ko voli, nek izvoli. :)

Jes' daleko, al ne treba viza: Trondhajm, Norveška, 2009

Kako stići
Ovo, naravno, zavisi od toga gde idete. I koliko ste razmaženi. :) Za neke destinacije prosto morate da koristite avion i šta je - tu je. Za neke druge možete da birate. Ja, recimo, do Berlina ne bih iz Beograda išla autobusom iako ne postoji low cost let. Za Beč bih se već dvoumila - trebalo bi da traje osam-devet sati i značajno je jeftinije. Doduše, pretpostavljam da zaustavljanja na granici mogu da budu duga i dosadna, ali opet, ušteda, ušteda. U Budimpeštu bih išla vozom - 26 evra za povratnu kartu! Još jedno rešenje jesu i privatne kombi kompanije. Na primer, GeaTours nudi povratnu kartu do Budimpešte za 50 evra. Ovo je zgodno, na primer, ako imate let iz Budimpešte, jer voze do aerodroma (ja bih vozom putovala u malo ležernijoj varijanti, ne baš ako treba da stignem negde na vreme :)).

Ako se krećete unutar Evrope, bus može da bude sjajno rešenje. Evropski busevi su mnogo bolji od naših - imaju utičnice, besplatan wifi, neki imaju ekrančiće na kojima možete da gledate filmove, surfujete ili igrate igrice. Karte su dosta jeftine, ako vam se posreći, možete da nađete kartu za jedan evro; ako ne, opet su neke fine sume u pitanju, jeftinije je nego voz (bar u Nemačkoj za dosta destinacija u zemlji, plus Varšavu, Prag, Viljnus, Rigu...). Ok, nije komotno kao voz, ali ako plaćam duplo ili triput manje, rado ću da žrtvujem udobnost. Ovde ne treba zaboraviti ni InterRail kartu - s njom nemam iskustva, ali deluje kao super stvar, pa ako izračunate da vam se isplati, onda mi se čini da se stvarno isplati.

U suštini, najbolje je otvoriti četvore oči i dovoljno strpljivo guglati. Čitajte forume, pratite šta kažu ljudi koji su već bili tamo gde želite da idete. Odlično je ako imate fleksibilne datume, možete jeftinije da prođete. Razmislite o alternativnim rutama, presedanjima, udaljenijim aerodromima. U tom slučaju nemojte da zaboravite da uključite i cenu stizanja u grad, može da bude visoka. Ja sam pre tri godine išla Wizz-om za London Luton - taj aerodrom je dalji od Londona nego što je Beograd od Novog Sada. Povratna karta je bila oko 50 evra, ali nam je trebalo 10 evra do grada i opet nazad do aerodroma, tako da slobodno mogu reći da je bila 70. To je i dalje jeftinije nego let BritishAirlines-om ili AirSerbia-om (tad je još bila JAT), tako da nije strašno, ali proverite, proverite, proverite. Gugl je stvarno vaš prijatelj.

Nekonvencionalni prevoz :) Laponija, Finska, 2013

Smeštaj
Drugi najveći trošak na putovanju. A uopšte ne mora da bude tako!
Čim ste ovde i čitate tekst o putovanju za sitne novce, verovatno vas ne zanimaju hoteli. Ipak, za svaki slučaj evo par linkova: EuroCheapo (po Evropi), TripAdvisor (ovo je korisno za svašta, od hotela do kafića, jer ima preporuke "običnih ljudi"), Kayak.

Ako putujete s većom grupom, ili biste prosto voleli da se tamo gde odsedate osećate kao kod kuće, moja preporuka je Airbnb. Ova platforma služi za izdavanje stanova na kratko vreme, ja sam je koristila dvaput, u postu o Briselu pomenula sam da smo iznajmili stan/garažu jer nas je bilo dvanaestoro. Kad delite troškove, može da ispadne i jeftinije od hostela - opet, zavisi gde idete. Kad birate stan, možete da pročitate preporuke ljudi koji su tu odsedali pre vas, a iz mog iskustva hostovi su vrlo fini i spremni na dogovore raznih vrsta (od vremena kad će vam dati ključeve do pregovora oko cene). Ako vam pak ne smeta da odsedate sa nepoznatim ljudima, dobar izbor je hostel. Najjeftinija opcija je tzv. dorm, iliti spavaonica s mnogo kreveta (6, 8, 10...). Neki nude i sobe s manje kreveta - naravno, one su skuplje. Hosteli najčešće imaju zajedničke prostorije kao što su dnevna soba i kuhinja, pa tu možete da upoznate druge mlade ljude koji putuju.

Međutim, moguće je da putujete a ne plaćate smeštaj. Očigledan način za to (sad otkrivam toplu vodu) jeste da odsednete kod prijatelja ili rođaka. Dakle, iskoristite odliv mozgova! :D Ja sam tako za dž odsedala u Pekingu, HelsinkijuParizu, Regensburgu, Cirihu, a na isti način planiram i Barselonu, London, Brajton, Viljnus, i videćemo gde će još drugari da mi se sele. :) Ako nemate baš nikoga, opet se raspitajte među svojim prijateljima - možda oni znaju nekog ko bi vas ugostio. Ja sam, na primer, tako bila tri dana u Londonu, kod drugaričine drugarice - devojku pre toga u životu nisam videla. Jeste da je živela dalje od centra (uporedivo sa Batajnicom, na primer. Ili Barajevom), ali nije baš da smo mogli da se bunimo s obzirom na to da smo spavali tamo za nula funti. I to i vama preporučujem - ne da ciljate na lokalna Barajeva :) nego da budete fini i zahvalni za to što vas je neko primio u kuću, iako možda nisu idealni uslovi - možda ćete morati da se zadovoljite dušekom na naduvavanje ili deljenjem sobe. Te stvari baš i nisu važne - bar ne kad ne plaćate. Neki suvenirčić iz Srbije bi bio lep gest (ili još bolje: rakija! Stranci vole rakiju.) Ne moram ni da napominjem da ćete poštovati domaćina i prilagođavati mu se u nekim praktičnim stvarima - tipa, kad se izlazi iz kuće, kad se vraća, koliko bučni možete da budete i slično.

Ako pratite ovaj blog, možda imate kod koga da odsednete u okolini Berlina? :p 2014

Ako ste se raspitali, pročešljali svoju listu FB kontakata, a i dalje ne znate nikoga u mestu u koje silno želite da otputujete, nema veze, i dalje postoji šansa da odete tamo i ne plaćate smeštaj. Jeste li čuli za CouchSurfing? CS je online zajednica ljudi koji nude smeštaj u svojim kućama/stanovima besplatno, i onih koji taj smeštaj traže. Ako niste čuli za ovo ranije, ideja da idete kod nekoga koga ne poznajete i ostanete kod njega nekoliko dana može da zvuči suludo. Međutim, ne mora. CS funkcioniše po principu preporuka: odete kod nekoga i posle ste obavezni da ga javno ocenite, kao i on vas. Znači, ako ste imali loše iskustvo, naravno da ćete želeti da ga podelite na mreži kako se više ljudima ne bi dešavalo, a isto važi i za pozitivno. Da ne biste rizikovali, odaberete lepo nekoga ko ima uglavnom pozitivne preporuke - sve su šanse da ćete i vi imati ok iskustvo. U praksi su kauč surf domaćini fini, otvoreni i znatiželjni ljudi koji i sami vole da putuju. (Naravno, izuzeci uvek postoje ali ovo je moje iskustvo i iskustvo dosta ljudi koje znam.) Neki hostovi će vas rado provesti po gradu, voditi vas na piće, u provod - očigledna prednost je to što mesto iskusite s preporukama lokalca, što je mnooogo drugačije nego da ste samo turista. Neki drugi pak imaju previše obaveza ili prosto ne žele da se previše petljaju s vama, ali će vam opet dati smernice kuda da idete, šta da vidite i radite. Treći će vas voditi svuda - drugarica i ja smo tako u Šangaju završile na dodžbolu (da, i mi smo morale prvo da izguglamo) i onda u stanu prijatelja našeg domaćina. U svakom slučaju, za uspešno i dobro CS iskustvo morate da budete otvoreni, spremni na nepoznato, opušteni. Zapamtite da niko ne želi da se oseti kao da ga iskorištavate radi besplatnog smeštaja. Interesujte se za njih, za njihovo mesto, preporuke, za njihove priče s putovanja; i budite spremni da isto delite. Ja mislim da CS nije za svakoga, i ok je da zaključite da nije za vas (ali nakon što probate:)).

Šangaj, 2012

Još jedna stvar koja je bitna u vezi s ostajanjem kod nekoga, bilo da je to CS ili drug/porodica/drug druga (znači, slučaj kad ne plaćate). Nemojte da im totalno poremetite svakodnevicu. Znači, ostajanje noć/dve/tri je ok, ali rekla bih da je sve više od toga previše. Ako baš jako želite da ostanete duže - imate vremena i, recimo, mislite da je tri dana za Pariz malo, samo promenite hosta. (Naravno, o ovome mora da se misli unapred.) Ili idite u hostel - skroz je ok da u hostelu budete pola vremena ako ne možete da priuštite da platite ceo boravak. Nađite neko fino rešenje, a vodite se prosto onim starim - nemojte da radite nešto što ne biste voleli da rade vama. Dakle, možete li da zamislite stranca kako ostaje kod vas sedam dana? Verovatno ne.

Znamenitosti
Imate plan gde idete, kako da stignete do tamo i gde ćete odsesti? Super! Većinu posla ste obavili. Ali nemojte tu da stanete i ostatak prepustite trenutku (iako je primamljivo ;)). Dakle, verovatno postoji razlog zašto ste odabrali baš ovo mesto i šta tamo želite da vidite. Iskopine? Muzeje? Zamke? Crkve? (Ako ne postoji poseban razlog, nego idete "onako", a još su se uklopile i sve prethodne stavke da prođete još jeftinije - nema veze, sledeće važi i za vas.) Guglajte! Za te i takve stvari se nekad plaća ulaz, nekad ne. To sve piše na netu - bilo na zvaničnim stranicama, bilo na blogovima. Čitajte te stvari i da biste saznali šta još postoji tamo gde idete. Da, nekad je super samo šetati pa šta naiđe - ja lično obožavam takve opuštene dane - ali šteta da neku super stvar propustite samo zato što ste bili lenji da se informišete. Pogledajte gde su te stvari na mapi, koliko su blizu ili daleko jedne od drugih, napravite okviran plan kojim redom da ih obilazite. Obratite pažnju na to koliko vam vremena treba  i nemojte se truditi da sve nepotrebno strpate u jedan dan. Nekad ćete morati da odlučujete o prioritetu. Ako želite da posetite, na primer, British Museum u Londonu ili Luvr u Parizu, znajte da će vam za njih trebati bar 4-5 sati - morate to znati unapred da se ne biste našli u situaciji da jurcate jer ste isplanirali još sedam stvari istog dana. Isto važi i za druge stvari, pogledajte okvirno šta kažu o njima ljudi koji su bili. (Primer: iako sam u Briselu bila s nekoliko fizičara i inih :), nismo otišli u Atomium jer je van grada, a mi smo bili tamo samo za vikend. Ali zato nismo propustili Delirium - opet, sve je pitanje prioriteta. ;)) Ali moram da napomenem i ovo: nemojte da vam se sve svede na razgledanje znamenitosti. Naravno da su one bitne, ali dozvolite sebi i opuštenije trenutke. Šetajte, lutajte, gledajte. Upijajte grad. (Ili gde ste već.) I raspitajte se kod lokalaca ima li nekih područja u koja ne bi trebalo zalaziti - i izbegavajte ih.

Znamenitost, jelte. 2014

Prevoz
Ako imam mogućnost da kao glavno prevozno sredstvo koristim noge, glasam za to. Naravno, nekad je to nemoguće - ako ste, na primer, na Barajevo-like lokaciji, ili je grad prevelik, ili prosto hoćete da vidite i šta ima van grada, itd. itd. (Opet, i u velikim gradovima je moguće prepešačiti ogromnu kilometražu, ali verujte, ili to ostavite za poslednji dan pa da vas stopala rasturaju kod kuće, ili... pa, odustanite odmah.) Javni prevoz je nekad bezobrazno skup, ali šta da se radi ako vam je neophodan. (U Zapadnoj Evropi je uglavnom jako dobro organizovan, i gužve su slične beogradskima samo u izuzetnom špicu. Na drugoj strani skale zasad kod mene stoji Kina - zamislite prevoz u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, i jasno vam je. Reći ću samo da je kod njih zanimanje gurač u metro - čovek (ili žena!) koji stoji na stanici i gura putnike u metro kako bi ih stalo što više. :)) U svakom slučaju, informišite se i o prevozu kako se ne biste desilo da ostanete bez para jer ste zaboravili da uključite troškove prevoza u svoju računicu. U mnogim gradovima postoje dnevne karte - ako ćete koristiti prevoz više od jednom-dvaput, verovatno će se isplatiti. Negde postoje vikend karte - takođe zgodno. U Berlinu, na primer, postoji grupna vikend karta za pet ljudi - možda i drugi gradovi nude slične mogućnosti, stoga ponavljam: gugl, informisanje unapred, gugl, informisanje unapred. Ako vam se učini da možete da se švercate (npr. u Berlinu ili Helsinkiju možete da uđete u metro bez karte), NEMOJTE! Ako vas uhvati kontrola, platićete paprenu kaznu (boli ih uvo za to što ste stranac), a da ne pominjem blam. I još jedna stvar koju sam napisala u tekstu na engleskom, ali vama verovatno ne moram da naglašavam: čuvajte svoje stvari u prevozu. Iako ste na to verovatno navikli u Srbiji, ovde postoji mogućnost da ostanete bez novca ili pasoša u stranoj zemlji, a to je izuzetno nepotrebno iskustvo.

Hrana
Moja mama ovde verovatno okreće očima ili komentariše da samo o hrani mislim :) ali meni je to stvarno bitna stvar na putovanjima. U poslednjih nekoliko godina sam posebno "primljena" na isprobavanje različitih kuhinja, ali - lokalno je najbolje. Sigurno ste čuli da kineska hrana u Srbiji (ili bilo gde) nije baš isto što i kineska hrana u Kini. To je tačno, a verovatno važi i za sve ostale kuhinje. Evo i primera srpske: moja koleginica sa Šri Lanke je odlepila za domaćim ajvarom moje mame, i kad je ovde u Kauflandu videla teglu, odmah je kupila. I čak je i ona prepoznala da ne liči i da je lošiji. Ja sam baš neki dan u fakultetskoj menzi uzela malo ajvara i - možda nije bio loš, ali definitivno nije bio ajvar! Dakle, kad god imate mogućnost, probajte lokalnu kuhinju. E sad, ona je nekad stvarno skupa - na primer u Severnoj Evropi, Parizu, Londonu. Ako idete na takvo neko mesto, dovoljno je da pojedete jedno lokalno jelo dnevno, ili bar u dva dana. Za ostatak spakujte sendviče koje ćete napraviti sami od namirnica iz supermarketa - pogotovo ako znate da ćete dosta hodati. Kupovina sendviča "za poneti" jeste jednostavnija varijanta, ali je, baš kao i u Beogradu ili bilo gde drugde - skuplja, a ja se ovde bavim jeftinim putovanjem. Kad već pakujete sendvič, spakujte i neku voćku ili čokoladicu i obavezno flašu vode. S druge strane, ako ste negde gde je hrana uopšteno jeftina (Azija!), možete dopustiti sebi da stalno jedete lokalno, mada budite pažljivi ako znate da ste skloni stomačnim problemima.

Ovi škorpioni i bube nisu BAŠ tradicionalna hrana, više je za turiste, ali ja ne bih bila ja da nisam probala! Peking, 2012

Kad već pominjem Aziju, ako idete tamo, nemojte da ponovite moju grešku i odete a da ne znate da koristite štapiće. :) Ma koliko ludo možda izgledalo, stvarno nije prevelika mudrost. U suštini, verovatno na većini mesta imaju viljuške (ja sam bila uporna sa štapićima jer mi je bilo bezveze da tražim viljušku - moram da priznam da je bilo grozno tokom prve nedelje, zamislite da ste mrtvi gladni i hrana je tu ali vama ne ide da je dopremite do usta. :) Tokom druge sam se već ispraksala), ali nemojte to sebi da radite, ovo je, onako, životna veština. :) Nemojte da se žalite na hranu. Potpuno je normalna stvar da vam se neće sve svideti, pa šta? Posebno nemojte da se žalite lokalcima, to je i pomalo nepristojno. Budite prosto spremni na nova iskustva - možda žablji bataci zvuče užasno i izgledaju užasno, ali možda su neverovatno ukusni - nećete to znati ako ne probate. (Ja vam neću reći. :)) I nemojte da se držite Meka. Jedna od stvari koje me najviše nerviraju jesu turisti u Meku. Ok ako je najjeftinija opcija i baš vam znači da sačuvate svaki dinar ili ste probali lokalno i vaš organizam to ne trpi, ali ako to nije slučaj, izbegavajte ga. Mek imate i kod kuće.

Još jedan savet: jedite pre puta. Zvuči bezveze, ali meni se zapravo dešavalo da strašno žurim da stignem na aerodrom pa usput ne stignem da jedem, i onda tamo puknem silne pare na sendvič i sokić. Učite na tuđim greškama - bolje se organizujte i uštedite, jer je hrana na aerodromima, kao i autobuskim i železničkim stanicama, skuplja nego drugde. Takođe, ako putujete dugo, spakujte neki sendvič, krekere, štapiće... značiće vam. Ako to propustite, nećete umreti od gladi jer hrane ima i na benzinskim pumpama na kojima ćete praviti pauze, i u nekim vozovima, i u avionima - ali je opet skuplja, tako da je to stvarno bezveze trošak. (Osim ako, naravno, ne letite non-low-cost kompanijom koja ima obroke uključene u cenu karte.)

Nemojte, na primer, da otpisujete britansku kuhinju jer ste čuli da je užasna. Fish and chips, anyone? :) London 2011

Raznoraznosti
Ako ste pušač i idete u Evropu, opskrbite se cigaretama. Ne zagovaram pušenje, ali eto, ovo je pušačima važno. Stvarno bi bilo glupo da trošite pare na cigarete (i to mnogo para). Opet, postoje šanse i da su jeftinije nego kod nas - nisam 100% sigurna ali mislim da su jeftinije u Rusiji. Ima i takvih slučaja.

Pošto se trudite da prođete sa što manje troškova, ograničite i suvenire. Ovde baš ne savetujem iz iskustva jer se lako zanesem sa svojim spiskom od 15+ ljudi, ali pošto u poslednje vreme dosta putujem, zadala sam sebi tri obavezne stvari: magnet za mamu i tatu, magnet za mene, razglednica za mene. Sve ostalo može, a ne mora. Naravno, divno je doneti nekome nešto s putovanja, ali nemojte da se stresirate oko toga i potrošite pola dana na traženje suvenira. Oni kojima biste ih doneli sigurno se neće razočarati ako znaju da putujete s ograničenim budžetom.

Ako putujete u inostranstvo, ni slučajno nemojte da zaboravite da isključite mobilni internet pri prelasku granice. Znam za dosta ljudi koji internet nisu koristili, a opet im je stigao astronomski račun - jer su im stizale notifikacije, aplilkacije se apgrejdovale, i šta sve ne. Iz prve ruke znam da je iritantno juriti wifi po inostranstvu, ali izbor wifi vs. luda potrošnja jednostavno ne postoji u mom slučaju (i slučaju putovanja za male pare). Verovatno znate da su i poruke dosta skuplje iz inostranstva, i pozivi, i primljeni pozivi... možda bi bilo najbolje da prosto kažem nemojte da koristite telefon, ali to bi bilo skroz licemerno, tako da - samo pametno!

Proverite vremensku prognozu za sve dane. Možda se pitate kakve sad to veze ima s jeftinim putovanjem - ne želite da trošite pare na džempere ili jaknu jer ste se zeznuli u proceni. Ponesite i nešto viška odeće - znači, za sve dane plus jedan, na primer - ali nemojte da preterujete, posebno ako letite. Ako idete negde na dva-tri dana, sve što vam treba staće u jedan kofer za ručni prtljag. Obavezno proverite kakva su ograničenja vaše kompanije i uklopite se u njih. Nemojte da se oslanjate na eventualno treptanje ako premašite kilažu - nekad pali, ali ne znate da li će upaliti baš sada. Avio kompanije naplaćuju ludilo na aerodromima za kilograme viška, pa nemojte da dozvolite sebi taj trošak. Ovo, nažalost, pričam iz iskustva. Na putovanju nemojte da kupujete svaku slatku jeftinu stvar koju vidite iz istog razloga. Naravno, možete neku sitnicu - ja jako volim da imam komad garderobe ili nakita kao uspomenu na neku destinaciju - samo nemojte da preterujete. Uspomena može biti i lakša i jeftinija - karta iz muzeja ili podmetač za pivo. Podmetača sam se nakupila u Nemačkoj, možete da zamislite. :)

Dobro pitanje: a kako se oblači za sneg u avgustu? Norveška 2009

Najvažnije
Uživajte! Putovanja su predivna i meni je žao što nisu jednako dostupna svima. Što više vidite, to više razumete. I postajete bolja osoba. Kao što reče neki citat: putovanja su jedina stvar koju kupujete, a čini vas bogatijim. I to je stvarno istina. Iskustva koja stičete putovanjem nemaju cenu.

Nadam se da sam vam bar malo pomogla i/ili inspirisala vas da razmišljate o sledećoj destinaciji. Ako ste novi ovde i zanima vas gde sam bila otkako blogujem, kliknite "travelling" u oblačiću s tagovima s desne strane. I dobro došli :) ako imate dodatna pitanja, slobodno mi pišite :) a ako imate neke sopstvene trikove za jeftino putovanje, slobodno ga podelite u komentarima, biće mi drago!

Tihana

P.S. What Solo Travel Taught Me, How to Pack in a Carry-on for Three Weeks

8 comments:

  1. Super korisne informacije! :)
    Ono iz mog iskustva što mi ponekad pravi prepreku jesu slobodni dani na poslu. Tako da planiranje putovanja treba ranije da počne. I planiranje je super! :) Meni to čini pola putovanja i uz ove savete biće uspešno planiranje.

    I sviđa mi se što su svi ovi saveti iz ličnog Tihaninog iskustva :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Zato treba sebe naučiti na "petak popodne - nedelja popodne" način razmišljanja. ;)

      Delete
  2. Ti si jedno veliko srce! Samo to ću da kažem ovaj put. :)
    I hvala. :) :*

    ReplyDelete
    Replies
    1. Aaaaw :) javljaj kad odeš negde :)*

      Delete
  3. Ti si čudo i hvala ti do neba za ovaj post! ♥

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala tebi za komentar, drago mi je ako ti je koristan post :)

      Delete
  4. Super ti je post! Bas me fino oraspolozio, i mislim da mi je vrijeme da se opustim i uplatim sebi neko daleko putovanje

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala, Valeria! Uh, moram da priznam da ne znam šta od ovih koje si ostavila deluje primamljivije :) idi obavezno, i želim ti da se lepo provedeš i iskoristiš ove sitnice odavde ;)

      Delete

Comments make my day! Feel free to say hi! :)

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
 
site design by designer blogs